DREN
DREN
KARAKTERISTIKE
Dren (Cornus mas) pripada porodici drenova i raste u južnoj
Evropi i jugozapadnoj Aziji. Drugi narodni nazivi drena su: bila svibovina,
drenak, drenić, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin,
drinovina, drnjulić, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen,
crveni drijenak. Plod drena se naziva i: drenka, drenjka, drenjula.
Opis
To je samonikli listopadni grm srednjeg ili velikog rasta,
od 2 do preko 5 metara visine, sa gustom krošnjom koju čine tamno-braon
grančice i zeleno lišće. Kora stabla je sivkasta do sivo-žuta, ispucala, grane
rastu naspramno. Listovi su jajasti ili jajasto-eliptični, bez nazubljenja,
zašiljeni, dugi 6-10cm, blago zakrivljeni i imaju karakteristične jake žile (po
četiri sa obe strane lista).
Cveta pre listanja, od februara do aprila (u zavisnosti od
godine), a u blagim zimama čak i u decembru. Cvetovi su žuti, u štitastim
skupinama od 10-25 komada, pravilni su i četvoročlani.
Plod je koštunica, zvana drenjina ili drenjak, ovalnog
oblika i crvene boje (kao mala šljiva), a unutar mesnatog omotača ima
duguljastu košticu. Dok je nezreo, veoma je kiseo, a zreo je tek kad mu boja
postane tamno-crvena i kad na dodir otpadne sa drveta. Tada je sadržaj šećera u
plodu veliki i veoma je ukusan za jelo.
Plod se može jesti svež, a može se i sušiti (zbog spremanja
čaja). Od njega se pravi ukusna marmelada, slatko, kompot ili sok, a u Srbiji ,
Albaniji i Bosni i Hercegovini , posebno u Drvaru se od drena pravi i rakija. U
Azerbejdžanu i Jermeniji se od njega dobija votka, dok se u Turskoj i Iranu
jede sa solju preko leta, ili se od njega pravi hladan napitak (u Bosni
takođe), koji se zove šerbe.
U Ukrajini se gaje hibridi čiji plod raste do 4cm dužine.
Biljka se zbog svog cvetanja na kraju zime često koristi kao
ukrasna biljka u vrtovima.
Drvo
Veoma je velike gustine i, za razliku od većine ostalih
drvenastih biljaka, ne pluta na vodi. Zbog velike gustine je veoma čvrsto, te
se od davnina koristi za izradu držalica za alatke, delova za mašine i sl. Još
od Stare Grčke je poznato da se koristilo za izradu lukova, strela i kopalja, a
u narodnoj pesmi o Marku Kraljeviću, Marko proverava svoju snagu cedeći rukom
vodu iz „suve drenovine“.
Lekovitost
Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno
deluju na sluznicu creva, zbog cega se sok, pekmez, čaj i drugi proizvodi
spravljeni od zrelih drenjina daju kao lek za lečenje dijareje i drugih
oboljenja organa za varenje. Sličnog je dejstva i kora. Prave se i slatko,
kompot i džem.
Zdrav kao dren, kaže se za osobu koja nema nikakve tegobe. U
našem narodu dobro je poznat značaj biljke dren (Corpus mas), koja je popularna
još od antičkih vremena. Raste svuda, najviše na suvim, sunčanim i kamenitim
stranama listopadnih šuma. Cveta u februaru i martu, a sazreva od jula do oktobra.
Plodovi su tamnocrveni, slatko-kiselkastog ukusa.
Sadrže veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline,
pektina, tanina i izuzetno mnogo vitamina C. U drenjinama ima dvostruko više
askorbinske kiseline nego u pomorandži. Plodovi se jedu u svežem stanju,
zamrzavaju se, suše ili prerađuju u pekmez, marmeladu, slatko, kompot, voćni
sok. Međutim, uprkos tome, što se zna da je ovo šumsko voće ukusno, hranljivo i
zdravo, u narodu se ne koristi dovoljno.
U Francuskoj i Italiji se od drenjina masovno pravi vino i
žele, a nedozreli plodovi konzerviraju se u slanoj vodi kao masline. U Nemačkoj
se kuvaju sa šećerom i sirćetom, dodaju jelima od testa i krompira. U Rusiji
prave ukusne supe i koriste se kao začin za specijalitete od mesa i ribe. Ovi
narodi su istinski poštovaoci tradicionalne medicine i dobro znaju lekovita
svojstva drena.
Svaki njegov deo je lekovit - plod, list, kora, cvet, sveže
i osušene koštice. Delotvoran je u lečenju grla, malokrvnosti, boginja, bolesti
bubrega, dijareje, hemoroida, dijabetesa, za brže zaceljivanje rana.
Ruski naučnici su ustanovili da drenjine, kora stabla i
listovi poseduju antimikrobiološko svojstvo. Mesnati deo ploda i ulje iz
semenki može da se koristi za regeneraciju kože i sluzokože. Sok, pekmez, čaj i
drugi proizvodi od zrelih drenjina pomažu kod dijareje i drugih oboljenja
organa za varenje. Ukoliko se uz poremećaj rada creva i dijareje javi i
groznica, preporučuje se čaj od kore ove biljke.
SOK OD DRENJINA
Za pripremu je potrebno 4,5 litra vode, dva kilograma zrelih
drenjina i kilogram šećera. Drenjine se operu, iseckaju i dodaju u tri litra
provrele vode. Kuvaju se 20 minuta, zatim se sklone sa ringle, ostave da se
ohlade i na kraju se ispasiraju. Ova masa u presi ili gazi prelije se ostatkom
vode, vrati se na ringlu i kuva se još 15 minuta. Postupak sa hlađenjem i
pasiranjem se ponavlja.
Nakon toga pomeša se sve, doda se šećer i na niskoj
temperaturi, uz neprekidno mešanje, sačeka da se šećer rastopi. Tek onda
temperatura se pojača i sok kuva još 10 minuta. Zatim
se sipa u oprane i vruće flaše, koje se potom hermetički
zatvaraju. Kada se jednom flaša otvori, trebalo bi je držati u frižideru. Zbog
jake koncentracije razblažuje se običnom ili kiselom vodom.
PEKMEZ
Pravi se uvek u istoj razmeri - na kilogram pasiranih
drenjina ide kilogram šećera. Zreli plodovi se prvo operu, očiste od koštica,
preliju vrelom vodom i ostave da odstoje pet minuta. Potom se izvade iz vode,
propasiraju, stave u šerpu i pospu šećerom. Sadržaj se kuva tri časa na
umerenoj temperaturi uz neprestano mešanje. Završeno je kada se masa zgusne.
Vruć pekmez sipa se u čiste i tople tegle, koje se otvorene stavljaju u rernu
zagrejanu na 100 stepeni, da odstoje petnaestak minuta. Pošto se izvade, stavlja
se celofan ili hermetički zatvarač i odlažu se na suvo mesto.
ECO CENTAR PRILIČKI KISELJAK
Коментари
Постави коментар