MALINA 1 ORGANSKI UZGOJ
MALINA 1
Organska proizvodnja maline, u narednom periodu nastavićemo sa savetima iz organske proizvodnje maline a na kraju vam i ponuditi priručnik besplatno naravno koji ćete moći preuzeti obrativši nam se na email. zelenosrce58@gmail.com i mi ćemo vam poslati priručnik da ga preuymete naravno ponavljamo besplatno jer EKO CENTAR Prilički kiseljak zato postoji.
Preduslovi za organsku proizvodnju maline
Očuvanje prirodnog
agro-ekosistema Ekološki principi organske proizvodnje moraju biti i vizuelno
prepoznatljivi na i oko farme odnosno zasada,
preko prisustva zona cvetajućih biljaka spontane flore, tzv.
„kompenzacionih“ neobrađenih površina (5-7% od ukupne površine gazdinstva),
mesta za skrivanje, ishranu i razmnožavanje korisnih organizama (ptica,
neotrovnih zmija, ježeva, korisnih insekata).
Koridor biljaka u cvetanju – hrana za korisne insekte
Lokacije koje su osunčane, sa čestim blagim strujanjem vazduha, zaštićene od
jakih vetrova i kasnih prolećnih mrazeva su najpogodnije za sve vrste
jagodastih voćaka. Redovi zasada treba da budu postavljeni u pravcu sever-jug
zbog optimalnog korišćenja sunčeve svetlosti, kao i da što više prate pravac
dominantnih vetrova da bi se ubrzalo sušenje biljaka posle kiše ili rose, i
sprečio nastanak infekcije patogenima.
Biološka raznovrsnost
Osobine zemljišta
Pogodna su srednje teška do laka zemljišta, propustljiva sa sadržajem organske
materije preko 3%.
Zemljišta sa dobrom drenažom su poželjan uslov jer na
zbijenim zemljištima dolazi do zabarivanja što predšto pred predstavlja
povoljnije uslove za razvoj nekih bolesti kao što je trulež korena. Zbijena
zemljišta takođe imaju i lošu strukturu koja remeti mikrobiološku aktivnost što
dovodi do slabijeg usvajanja hraniva. U tom smi dovodi do slabijeg usvajanja
hraniva. U tom smislu za dobru procenu zemljišta potrebno je u zimskom periodu
ili u rano proleće iskopati profil od bar 40 cm. Dodavanje organske materije i
gajenje na uzdignutim redovima doprinosi prevazilaženju problema vezanih za
teška zemljišta.
Karakteristike klime
U područjima pored reka, depresijama, niske zimske
temperature uz strujanje hladnog i suvog vazduha mogu dovesti do oštećenja
izdanaka maline koja se ponekad pogrešno tumače kao posledica napada
prouzrokovača bolesti. Odsustvo kretanja pupoljaka na izdanku (ceo izdanak, deo
izdanka, pojedini pupoljci) je tipičan simptom uz promene boje oštećenog dela
izdanka. Izdanci koji imaju manji presek (tanki) i izdanci koji su napadnuti
bolestima su posebno osetljivi na oštećenja od zimskih mrazeva. Prevencija:
Sprovoditi mere nege i zaštite u cilju sprečavanja pojave bolesti izdanaka.
Podizanje zasada izvršiti na ogovarajućoj lokaciji na kojoj je manja
verovatnoća pojave niskih zimskih temperatura i mrazeva. Pre zimskog perioda
izvršiti izbor izdanaka srednje razvijenosti i bujnosti, odstraniti tanke
izdanke, kao i bujne jer su zbog pucanja kore osetljiviji na napad malinine
muve galice.
Izbor lokacije
Lokacije na kojima su prethodno gajene druge voćne vrste
(breskve, jabuke, vinova loza), loš su izbor za gajenje jagodastog voća zbog
potencijalnih problema sa prouzrokovačem raka korena (Agrobacterium tumefaciens).
Takođe su nepovoljne lokacije na kojima
su gajene: paprika, paradajz, krompir, plavi paradajz, duvan
i lucerka, jer su te biljke domaćini gljive Verticillium albo atrum koja je
prouzrokovač zelenog uvenuća. Prisustvo divljih vrsta jagodastog voća u blizini
zasada treba svesti na minimum da bi se smanjio infekcioni potencijal bolesti i
smanjila brojnost štetočina.
Povoljna lokacija organskog zasada
Kako izabrati
zemljište Pravilan izbor zemljišta za malinjak je veoma značajan jer malina
stvara snažan, ali plitak korenov sistem i veliki broj izdanaka. Najbolja
zemljišta za podizanje malinjaka su gajnjače, blago opodzoljene gajnjače,
deluvijalna zemljišta, rečni nanosi (aluvijumi) kao i smeđa slabo kisela
zemljišta. U Tabeli 1 su date poželjne osobine zemljišta za gajenje maline.
Treba izbegavati zemljišta koja su plitka, teška, zbijena, zabarena i
glinovita, krečna i suva, kao i zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda jer
na takvim zemljištima malina slabo raste dajući mali broj slabih izdanaka. Zemljište
mora biti slobodno od štetnih nematoda.
Sadni materijal
Za zasnivanje zasada maline koristi se sadni materijal koji
je proizveden metodama organske proizvodnje. U toku proizvodnje sadnica u
rastilima u zaštiti od prouzrokovača bolesti i štetočina mogu se koristiti samo
sredstva koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji.
Sadnice maline sa dobro razvijenim korenom U periodu do
2005. god malina je razmnožavana uglavnom sadnim materijalom koji je dobijan iz
proizvodnih zasada. Uprkos činjenicama da su tako šireni dobri klonovi čije su
pozitivne osobine prepoznate i da je cena ovakvih sadnica bila niska, ovakav
način nekontrolisanog umnožavanja doveo je do širenja nekih vrlo destruktivnih
bolesti kao što je trulež korena maline što je dovelo da sušenja mnogih zasada.
Mere Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede doprinele
su da dođe do zasnivanja matičđe do zasnivanja matiče do zasnivanja matičnih
zasada sa sertifikovanim materijalom, uništavanja zaraženih i kontrole
zdravstvenog stanja malinjaka čime su presečeni lanci širenja zaraze i stanje
se popravilo i stabilizovalo.
Sortiment Sorta
Willamette dominira u strukturi sortimenta maline u Srbiji (preko 90 %).
Poslednjih godina, gajenje sorte Meeker je u porastu, ali su dosadašnja
iskustva pokazala prednost Willamett-a u organskoj proizvodnji. U cilju
osavremenjivanja sortimenta, Institut za voćarstvo u Čačku, kao i nekoliko
privatnih kompanija introdukovali su nekoliko novih sorti: Tulameen i selekciju
K 81-6 iz Kanade; Heritage i Latham iz SAD; Polka, Polana, Pokusa i Poranna
Rosa iz Poljske; Octavia i Joan Squire iz Engleske. U postupku je introdukcija
i drugih perspektivnih sorti koje bi zbog svoje adaptibilnosti i otpornosti
bile pogodne za organsku prpoizvodnju. Prema podacima stranih autora pogodne
sorte za organsku proizvodsorte za organsku proizvodnju su i: Titan, Coho,
Heritage i Kiwigold.
Sorta Karakteristike Vilamet (Willamette) Bujna
je sorta i stvara veliki broj uspravnih izdanaka sa srednje dugim i elastičnim
rodnim grančicama, koje se retko lome pod teretom roda ili dejstvom jačeg
vetra. Sazreva srednje rano, prosečno krajem prve dekade juna. Zrenje počinje
krajem prve dekade juna a završava se polovinom jula. Period sazrevanja plodova
traje dosta dugo, prosečno 30 dana. Tolerantna je prema ekonomski najštetnijim virusima, a umereno je osetljiva
prema plamenjači pupoljaka i rodnih lastara maline (Didymella applanata). Plod
je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 4 g, zaobljeno-kupast,
tamnocrvene boje, čvrst, slatkonakiseo, aromatičan i ukusan. Lako se bere i
dobro podnosi transport. Plodovi su pogodni za svežu upotrebu i razne vidove
prerade. Veoma su pogodni za duboko smrzavanje. Prezreli plodovi služe za
dobijanje odličnog soka i kao bojadiser. Vilamet je trenutno privredno
najznačajnija sorta u Srbiji. On će to i nadalje biti ali je realno očekivati
da će se širiti novije sorte pre svega Miker, Skina i druge koje poseduju
otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama.
Miker (Meeker)
U Srbiju je za komercijalno gajenje unet 1994. godine od kada počinje da se širi vrlo brzo. Sazreva srednje
kasno. Počinje da zri prosečno početkom treće dekade juna, nedelju dana posle
Vilameta. Broj izdanaka po žbunu i dužnom metru nešto je manji nego kod
Vilameta. Izdanci su vrlo bujni. Rodne
grančice su umereno duge, snažne i lepo raspoređene na dvogodišnjim izdancima.
Manje osetljiv na ljubičastu pegavost lišća i izdanaka maline (Dydimella
applanata), otporan je prema antraknozi (Elsinoe veneta ) i rđi maline
(Phragmidium rubi-idae) a u odnosu na
Vilamet manje osetljiv prema truleži korena (Phitophtora fragarie var. rubi),
što je vrlo značajno za naše uslove. Ima dubok zimski odmor pa nešto kasnije
kreće u proleće. Kasno završava vegetaciju i osetljiv je na jake zimske
mrazeve. Plod je krupan (oko 4,5 g) i ujednačen tokom cele berbe. Jarko je
crvene boje i privlačnog izgleda, čvrst, zarubljeno-kupast, gladak, pravilnog
oblika, aromatičan i slatkog do slatkonakiselog ukusa. Lako se bere. Ima duge
rodne grančice i zahteva dodatne naslone. Dobro podnosi manipulaciju. Takođe,
dobro podnosi smrzavanje, a malo gubi pri odmrzavanju - defrostaciji. Sardrži
više suvih materija od Vilameta . Na osnovu dosadašnjih rezultata kod nas može
se smatrati privredno značajnom sortom malina. Velika rodnost i kvalitet ploda
su mu glavne prednosti, a veće rastojanje i dodatni nasloni su mana ove sorte.
Ova sorta ima perspektivu kod nas. Poslednjih nekoliko godina postizala je veću
cenu na tržištu od Vilameta, ali se situacija menja u korist Vilameta.
Lejtam (Latham) Stara
američka sorta. Poseduje otpornost prema plamenjači korena maline (Phytophthora
fragarie var. rubi) kao i nizu drugih bolesti. Zbog takvih osobina ova sorta se
može gajiti i bez primene većine biopesticida, pa je interesantna za organsku
proizvodnju. Izdanci srednje bujni do bujni, intenzivno zelene boje. Plod je
sitan, srednjeg kvaliteta.
Tjulamin (Tulameen)
Kanadska sorta. Otporna je prema lisnoj vaši Amphorophora agathonica Hottes,
koja je vektor virusa mozaika crvene maline (RMV). Izdanci su veoma bujni sa
dugim, „elastičnim” rodnim grančicama koje se ne lome pod teretom roda. Plod je
izuzetno krupan, svetlo crvene boje, privlačnih organoleptičkih svojstava. U
lokalitetima sa vrlo niskim zimskim temperaturama moguća su oštećenja izdanaka,
zbog čega se preporučuje za gajenje u toplijim područjima ili u zaštićenom
prostoru.
Na svetskom tržištu raste tražnja za malinama crnog i
purpurnog ploda pre svega zbog visokog sadržaja bojenih materija koje imaju
zaštitnu i preventivnu ulogu u nastanku malignih oboljenja i uopšte u
usporavanju procesa starenja ćelija ljudskog organizma. Zbog zahteva tržišta za
sortama raznog vremena zrenja, a obzirom i na njihove osobine otpornosti, za
organsku proizvodnju mogu se preporučiti i sorte: Polka, Prelude, Nova, Authumn
Thresaure i Encore.
Bristol
Sorta crne maline stvorena na Cornell univerzitetu (SAD),
bujna i vrlo prinosna. Vreme zrenja je rano, plodovi srednje veličine do
krupni, vrlo ukusni. Sorte iz grupe crnih malina su relativno osetljive prema
niskim temperaturama ali je sorta Bristol relativno otpornija u odnosu na
ostale. Osetljiva je prema prouzrokovaču antraknoze i virusu mozaika, ali je
otporna prema prouzrokovaču pepelnice.
Jewel
Bujna sorta, uspravnog rasta izdanaka, visoko prinosna. U
odnosu na druge sorte crnog ploda ispoljava veću otpornost prema bolestima,
uključujuću i antraknozu. Srednjeg je vremena zrenja, plodovi su ukusni,
čvrsti. Otporna je i prema mrazevima.
Royality
Može se smatrati najboljom sortom purpurnih plodova. Izdanci
su visoki, bujni, i vrlo produktivni. Sorta je imuna prema velikoj malininoj
vaši koja je prenosilac virusnih oboljenja, ali je osetljiva prema raku korena.
Vreme zrenja je kasno, a plodovi su odlični za preradu. Otpornost prema mrazevima
je na prihvatljivom nivo.
EKO CENTAR Prilički kiseljak
Коментари
Постави коментар