MALINA 2 Agro tehničke mere

 Agro- tehničke mere

 Plodosmena Rotacija useva je u funkciji održavanja plodnosti zemljišta i prevencije pojave bolesti i štetočina. U zasnivanju zasada maline treba izbegavati krompir, papriku i paradajz kao preduseve jer su domaćini patogenih gljiva koje izazivaju uvenuće biljaka. U smeni useva kao i za zelenišno đubrenje dobri su: mešavine trava i deteline, ozima strna žita (sa izuzetkom ovsa) kao i većina vrsta kupusnjača isključujuću uljanu repicu. Kadifica (Tagetes spp.) povoljno utiče na smanjenje prisustva nematoda u zemljištu. Predkultura je takođe vrlo važan faktor uspešnosti proizvodnje. Dobri efekti u smislu sprečavanja pojave bolesti i u poboljšanju strukture zemljišta postižu se ako se 1-2 godine na zemljištu predviđenom za zasad maline gaji divlji radič (Raphanus) ili druge biljke dubokog i snažnog korenovog sistema kao što je heljda (Fagopirum spp.). Kao predkulture nisu poželjne botanički srodne vrste koje pripadaju istoj familiji (Rosaceae) kao i malina jer one mogu biti domaćini zajedničkih patogena. Zasnivanje zasada maline na zemljištu na kome je u prethodnom periodu bila spontana livada nije preporučljivo jer vodi brzom uspostavljanju brojne korovske flore i većoj štetnosti larvi žičnjaka (Elateridae). Ako je predusev livada, zbog drugih dobrih odlika lokaliteta, onda je potrebno pre ulaska u period konverzije a u fazi kada su biljke na livadi u intenzivnom porastu primeniti totalni translokacioni herbicid glifosat. Time se dugoročno smanjuje opasnost od većeg broja višegodišnjih rizomskih korova.

 Održavanje zemljišta


Obrada zemljišta u malinjaku se izvodi prvenstveno radi njegovog održavanja u rastresitom stanju, uništavanja korova i unošenja hraniva u zoni korenovog sistema, što doprinosi boljoj ishrani maline, očuvanju vlage i aeraciji zemljišta. Međuredna obrada se obavlja tanjiračama ili rotofrezerima, a u redu ručno, okopavanjem i plevljenjem. Obradu frezom treba svesti na minimum (13), jer prekomerno zbija oranični sloj zemljišta. Takođe je bitno da obrada bude plitka, posebno kada se obrađuje zona neposredno oko redova maline jer čak i vibracija zemljišta može oštetiti koren maline čiji je glavni deo u dubini do 30 cm. Broj izvođenja ove operacije zavisi od tipa i plodnosti zemljišta, zakorovljenosti , količine padavina itd. – obično se primenjuje u 4 do 5 navrata. Prva obrada se izvodi rano u proleće, čim vremenske i zemljišne prilike dozvole, a obavezno posle primene stajnjaka i rezidbe izdanaka, a ostale po potrebi, kada se korovi masovnije razviju, pojavi pokorice ili se zemljište prekomerno sabije gaženjem i prohodom mašina. Posle berbe obavezno izvršiti jednu plitku obradu. Sredinom avgusta treba prekinuti s izvođenjem ove mere, kako bi izdanci maline blagovremeno sazreli i izbegli opasnost od izmrzavanja tokom zimskih i prolećnih meseci. Prilikom izvođenja obrade treba voditi računa da zemljište ostane ravno, jer se tako najbolje sakupljaju i čuvaju rezerve vlage u zemljištu, a korenov sistem maline ravnomerno i najbolje razvija. Obrada se može izvoditi samo ako zemljište nije preterano vlažno, jer u protivnom se narušava njegova struktura.
 Prema iskustvima optimalan je tzv. sendvič sistem pri kome se obrađuje samo uska traka oko reda, a međuredni prostor zatravljuje ili se u njega seju biljke za zelenišno đubrenje. Te biljke se tarupiraju ili kose, a biljna masa ostaje i tako se zemljište obogaćuje organskom materijom. Obrada celog međurednog prostora ne izvodi se na strmim terenima zbog erozije, spiranja zemljišta.

Sistem gajenja

Uspešnost gajenja maline metodama organske proizvodnje zavisi od adekvatne tehnologije gajenja. Ranije korišćeni sistem žbunova je napušten i sada se malina gaji isključivo špalirski. Međuredno rastojanje treba da bude 2.2. do 2.5 m (Willamette), i 2.7 do 3.0 m za sortu Meeker. Pri zasnivanju zasada na metar dužni sadi se tri do četiri sadnice sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Špalir se formira korišćenjem stubova i dva do tri reda žice. Nakon berbe dvogodišnji izdanci orezuju se do zemlje, ostavljaju desetak dana u špaliru (da se jednogodišnji izdanci postepeno izlože direktnoj svetlosti i da predatorske grinje pređu na mlade izdanke). Orezani izdanci se tarupiraju i unose u zemljište ili se vrši njihovo kompostiranje. U proleće vrši se izbor rodnih izdanaka u vreme bubrenja pupoljaka. Ostavlja se 4-5 izdanaka debljine 9-12 mm po dužnom metru špalira (izdanci ne treba da budu suviše tanki ni debeli). Izdanci se vezuju za žice da bi se sprečilo njihovo pomeranje. Rodni izdanci režu se na dva do tri pupoljka iznad gornje žice. Prve serije mladih izdanaka se uklanjaju do početk cvetanja rodnih ili čak do berbe ako je obezbeđeno zalivanje. Izdanci se uklanjaju kada su oko 10-15 cm. Kasnije uklanjanje je otežano zbog procesa odrvenjavanja. U praksi je dokazano da novi izdanci koji se za narednu sezonu odgaje sredinom ili u drugom delu tekuće sezone daju najveći prinos. Međutim, u područjima gde nema dovoljno padavina novi izdanci se moraju odgajiti ranije da bi postigli dovoljnu razvijenost i zdrvenjavanje. Odmah nakon berbe stari izdanci se uklanjaju na već opisan način da bi se sprečilo širenje Didymella applanata, i Leptosphaeria coniothyrium uzročnika sušenja izdanaka na mlade izdanke. U istom periodu vrši se tretman mladih izdanaka bakarnim fungicid
“hrani zemljište da bi hranio biljke” ) je povećanje sadržaja organske materije u zemljištu!
Prelazni period (period konverzije) treba maksimalno iskoristiti da se primenom: stajnjaka, komposta, zelenišnim đubrenjem i drugim merama poveća sadržaj organske materije u zemljištu. Unošenjem 1 t stajnjaka, zemljište se obogaćuje za: 10 kg N, 5 kg P2O5 i 10 kg K2O.
Kao redovna mera povećanja sadržaja organske materije i održavanja plodnosti preporučuje se unošenje oko 20 t stajnjaka svake godine (uz poštovanje ograničenja o maksimalnom unosu od 170 kg čistog azota po hektaru godišnje). Da bi se ispoštovala navedena pravila potrebno je izvršiti analizu zemljišta i količine prilagoditi potrebama svake konkretne parcele. Da bi se na jednom hektaru vrednost humusa povećala za 1% potrebno je oko 200 t zgorelog stajnjaka. Plodnost zemljišta se održava ako postoji ravnoteža između “iznošenja” hranjivih elemenata kroz prinos gajenih biljaka i procesa obnove – vraćanja u zemljište. Najbolji primer su šume u kojima se kroz procese razlaganja obnavlja organska masa bez intervencije čoveka. Na krčevinama šuma nekoliko godina mogu se gajiti biljke i postići dobar prinos bez primene hraniva!

 Dozvoljena hraniva i poboljšivači zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Uredbom EC 834/2007 i nacionalnim propisima data su u prilozima. Malina ima značajne potrebe za hranivima, a posebno za kalijumom, zbog toga je treba redovno prihranjivati, a količine prilagoditi osobinama zemljišta i njegovoj obezbeđenosti hranivima. Za prihranu maline treba koristiti organska, a po potrebi i dozvoljena folijarna hraniva. Od organskih hraniva najpogodniji za primenu su zgoreli stajnjak, kompost i treset .
Stajnjak je najbolje primeniti posle berbe, krajem novembra i od decembra do početka februara. Ne rastura se po celoj površini malinjaka, nego samo u pantljikama duž redova maline, širokim 1,00 do 1,20 m, posle čega se unosi u zemljište okopavanjem ili kultiviranjem.
Stajnjak treba da je dobro zgoreo, bez semena korovskih biljaka. Može se koristiti  živinski, ovčiji i goveđi stajnjak – prva dva u količini od 15 t/ha, a goveđi–20 t/ha, ako se rastura svake godine, a ako se primenjuju svake druge godine onda se ove količine dupliraju. Analiza zemljišta je neophodna mera da bi se utvrdilo stanje obezbeđenosti zemljišta hranivima i procenile količine koje je neophodno dodati. Prosečni sastav organskih hraniva prikazan je u Tabeli 4. Ako je zemljište visoko obezbeđeno fosforom dodatno unošenje dovelo bi do pojave nedostatka cinka, mikroelementa koji je važan za razvoj i plodonošenje maline. Jagodaste voćne vrste su osetljive prema solima u kojima ima hlora posebno prema kalijum hloridu i zato ga ne treba koristiti. Kompost se može primeniti u količini koja ne bi trebala da pređe 25 t/ha/godini. Postoje pozitivna iskustva sa gajenjem maline primenom 60 l komposta po dužnom metru špalira. U takvim uslovima biljke se dobro razvijaju i pokazuju značajnu otpornost prema svim patogenima, a posebno prema prouzrokovačima bolesti korena (trulež i uvelost). Da bi se pored efekta otpornosti uticalo i na razvoj korena i usvajanje hraniva u supstrat se dodaje gljiva Trichoderma harsianum u vidu preparata koji je spreman za primenu posipanjem pre sadnje maline.

KOMPROSTIRANJE već smo pisali o ovome u Blogu EKOLOGIJA I JA

Zelenišno đubrenje

 Povećanje sadržaja organske materije u zemljištu i poboljšanje njegove strukture postiže se i zelenišnim đubrenjem. Ovaj postupak podrazumeva da se zeljaste biljke seju, gaje do faze cvetanja, a posle toga zaoravaju. Biljke se gaje kao predusev, međukultura i naknadni usev. Kao predusev gaje se: jari ječam i obična grahorica, lupina. U jesen, kao naknadna kultura seju se: uljana repica, smeša maljave grahorice, ljulja i deteline, smeša maljave grahorice i ozimog ječma. Kao međukultura (zajedno sa malinom u toku proleća i leta u međurednom prostoru) gaje se: facelija, stočni grašak. Zelena biljna masa u periodu cvetanja se tarupira ili kosi rotacionom kosom i zaorava.

 Navodnjavanje

 Kvalitet vode za zalivanje čine njen fizički, hemijski i biološki sastav. Pesak i čestice zemlje nisu štetni ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje. U vodi ne sme biti ostataka nafte, rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće godine. U sledećoj tabeli date su poželjne  karakteristike vode za zalivanje. Analize vode se rade u laboratorijama Zavoda za zaštitu zdravlja.

Biološki sadržaj vode je neophodno utvrditi pre svega u smislu prisustva bakterija koje mogu ugroziti zdravstvenu bezbednost plodova (Salmonella spp. i Escherihia coli). Navedene štetne bakterije mogu se pojaviti ako se koristi zagađena voda za zalivanje. Zbog toga za zalivanje treba koristiti čistu izvorsku vodu. U sušnim periodima malina se mora navodnjavati. Malina ima plitak korenov sistem, za svoje potrebe zahteva puno vlage, naročito od početka do kraja berbe, zato je treba navodnjavati u više navrata. Kako u područjima gajenja,  vlage uglavnom ima sve do kraja maja, u sušnijim godinama prvo navodnavanje treba obaviti neposredno pred zrenje a drugo u toku punog zrenja sa po 30 do 35 l/m2. U vrlo sušnim godinama (kao npr 2007.)  navodnjavati i češće, po potrebi, ne samo do kraja berbe već i dalje tokom avgusta meseca. Najbolji način navodnajvanja je sistem “kap po kap”. Sistem štedi vodu i ravnomerno je distribuira oko biljke.

EKO CENTAR Prilički kiseljak
https://www.facebook.com/ekosrce/

Коментари

Популарни постови са овог блога

MANASTIRSKI MELEM

4 ELEMENTA

DIVLJA JABUKA